Candida albicans je mikroorganizam koji živi na sluzokoži vagine 35 odsto zdravih žena, ne dajući nikakve simptome. Prisutnost zaštitnih mikroorganizama u vagini, posebno bakterija Lactobacilus, održava broj gljivica u malom i neškodljivim broju. Kada se taj odnos poremeti i dođe do značajnog pada broja Lactobacilusa, odnosno porasta broja gljivica, nastaje infekcija. Osećate Svrab, peckanje, bol? Možda ste inficirani kandidom.
Najčešći simptomi vulvovaginalne kandidijaze su svrab, peckanje i promenjen vaginalni sekret. Sluzokoža vagine, malih i velikih usana je bolna, natečena, crvena. Bol se javlja pri seksualnom odnosu, pri hodu, a nekad i pri sedenju. Svrab je iritirajići. Usled češanja dolazi do oštećenja kože i sluzokože što predstavlja odličnu podlogu za razvoj novih infekcija. Sekret može biti veoma obilan, bele boje, gust, sirast, specifičnog slatkastog mirisa. Simptomi mogu biti neprimetni i blagi tako da ih žena često ignoriše, pa kod ginekologa odlazi kada su simptomi već veoma izraženi.
Svrab, peckanje, bol? Možda ste inficirani kandidom
Promena kiselosti vagine i smanjenje broja dobrih bakterija, Lactobacilusa, za vreme menstruacije, menopauze, trudnoće, disfunkcije rada jajnika, stresa, upotrebe antibiotika, oralnih kontraceptiva, intrauterine spirale, upotreba spermicida, zatim neka oboljenja (šećerna bolest, hipotireoidizam), preterana upotreba kofeina i šećera, nošenje tesnog i sintetičkog rublja, upotreba parfimisanih sapuna, dezodoransa, uložaka, dovodi do nastanka vulvovaginalne kandidijaze.
Ginekolog u toku ginekološkog pregleda uzima bris za mikroskopski pregled (određuje se grupa sekreta). Ukoliko se radi o kandidi, vaginalni sekret će biti VI grupa čistoće. Ređe se uzima bris za zasejavanje na podlozi, na kojoj će nakon nekoliko dana izrasti kolonije candide albikans ili retko neke druge vrste kandide.
Sve žene sa vulvovaginalnom gljivičnom infekcijom moraju da se leče bez obzira na jačinu simptoma. Lečenje sprovodi ginekolog koji vrstu, način i režim terapije određuje individualno. Terapija se sprovodi antimikoticima, najčešće vaginaletama u trajanju od 3 do 7 ili više dana. Ukoliko ginekolog proceni, može dati i oralni, sistemski antimikotik u jednokratnoj dozi.
Pored antimikotika, jako je bitno vratiti dobre bakterije vaginalne flore. S obzirom da je kandida često veoma uporna, upotreba vaginalnih probiotika je preporučljiva u dužem vremenskom periodu. Probiotik Lactogyn vraća izgubljenu zaštitu
Probiotici su „dobre” bakterije koje imaju pozitivan efekat na zdravlje. Važno je znati da svaki probiotik nije isti i da je za adekvatni učinak potrebno odabrati pravi. Danas su u svetu poznata i priznata samo dva probiotička soja Lactobacillus rhamnosus GR-1 i Lactobacillus reuteri RC-14 koji, nakon oralne primene, obnavljaju vaginalnu floru. Lactogyn je jedini probiotik u Srbiji i nizu drugih zemalja u svetu koji sadrži GR-1/RC-14 i deluje tako što obnavlja vaginalnu floru i time vraća ženi prirodnu zaštitu. Prirodna zaštita umanjuje mogućnost nastanka genitalnih infekcija, a time i njihovih posledica. Delotvoran je i siguran za primenu od puberteta do zrelog doba.
Piše: dr Ivana Đurđević Starović, spec. ginekologije i akušerstva, medicinski urednik sajta www.hocubebu.rs