U eri antibiotika pomislili bi ste da se sve bakterije brzo mogu uništiti. Međutim, jako često se dešava da bakterije i pored upotrebe antibiotika, ipak ostaju prisutne u vaginalnom ili cervikalnom brisu!
Uslovno patogene bakterije su bakterije koje se normalno nalaze u vašem organizmu i ne izazivaju simptome bolesti. Kada se te bakterije nađu van njihovog uobičajenog mesta i u znatno većem broju, dolazi do ispoljavanja simptoma oboljenja. U uslovno patogene bakterije vagine ubrajaju se razne vrste gram pozitivnih koka (Staphylococcus epidermis, Staphylococcus aureus, Streptococcus ß-haemoliticus, Enterococcus faecalis), gram negativni organizmi (E. coli, , Klebsiella spp.) i drugi mikroorganizmi. Jedna od najčešće spominjanih bakterija je Esherichia coli. Bakterija koja daje urinarne tegobe i tegobe genitalnog trakta, pokazuje sve veću rezistenciju prema antibioticima. Enterococus i Klebsiela se takođe jako često mogu naći u brisevima i pokazuju otpornost prema terapiji. Ove bakterije normalno naseljavaju digestivni trakt, to jest, sluzokožu debelog creva.
Šta kad loše bakterije prkose antibiotiku
Šta kada ove bakterije postanu otporne na antibiotike? Promena načina života! Usled smanjene fizičke aktivnosti i stalnog sedenja, smanjena je peristaltika creva, a samim tim i pražnjenje. Sve veći broj žena ima problem sa opstipacijom, to jest, zatvorom. To dovodi do rastezanja zida creva i prolaska bakterija iz digestivnog trakta, gde se normalno nalaze, na genitalni trakt gde izazivaju određene tegobe. Zato bi povećanje fizičke aktivnosti i promena načina ishrane bile prva preporuka. Bitno je konzumiranje hrane sa što više vlakana, koja ubrzava pražnjenje creva i smanjuje verovatnoću prenosa, što praktično znači ishranu baziranu na voću i povrću. Naglasak se uvek stavlja na povećanje prirodne odbrane organizma od bakterija.
Svaki sistem ima svoju fiziološku floru koja je bitna za njegovu odbranu. Antibiotici, a naročito njihova dugotrajna primena, mogu narušiti ravnotežu među takozvanim „dobrim bakterijama“. U vagini su to Lactobacili, a povećanje broja Lactobacila znatno će povećati odbrambeni sistem vagine. Zato se preporučuje uzimanje probiotika uz terapiju antibioticima, kako bi se na prirodan način podstakao razvoj sojeva „dobrih“ bakterija u vagini.
Probiotik Lactogyn vraća izgubljenu zaštitu
Danas, samo 30 do 40% žena ima zdravu vaginalnu floru. Zato, obnavljanje i zaštita vaginalne flore zauzima posebno mesto u prevenciji ponavljajućih genitalnih infekcija, a tako i njihovih posledica.
Probiotici su „dobre” bakterije koje imaju pozitivan efekat na zdravlje. Važno je znati da svaki probiotik nije isti i da je za adekvatni učinak potrebno odabrati pravi. Danas su u svetu poznata i priznata samo dva probiotička soja Lactobacillus rhamnosus GR-1 i Lactobacillus reuteri RC-14 koji, nakon oralne primene, obnavljaju vaginalnu floru. Lactogyn je jedini probiotik u Srbiji i nizu drugih zemalja u svetu koji sadrži GR-1/RC-14. Proizveden je kao produkt dvadesetogodišnjeg istraživanja kanadskih naučnika. Obnavljajući vaginalnu floru vraća ženi prirodnu zaštitu umanjujući mogućnost nastanka genitalnih infekcija, a time i njihovih posledica. Delotvoran je i siguran za primenu od puberteta do zrelog doba.
Piše: dr Ivana Đurđević Starović, spec. ginekologije i akušerstva, medicinski urednik sajta www.hocubebu.rs