Pre i tokom trudnoće treba vam mnogo više joda

Pre i tokom trudnoće treba vam mnogo više joda

Jod, esencijena komponenta hormona štitne žlezde, veoma je važan za sve žene koje planiraju trudnoću.  Ovaj mineral  je  bitan  za mentalni razvoj fetusa, i njegov nedostatak u organizmu može da izazove brojne poremećaje, između ostalog, kretenizam i smanjenu inteligenciju kod dece.  Mnogi od nas ne razmišljaju mnogo o važnosti joda, računajući da ga ima dovoljno u hrani. U oblastima gde  u hrani nema dovoljno ovog minerala, on se dodaje u so, što je najekonomičniji način da se obezbedi dovoljno joda i  spreče anomalije.

Još  pre 40 godina kontrolisane studije su pokazale da suplementacija jodom pre i tokom trudnoće eliminiše nove slučajeve kretenizma i poboljšava kognitivne funkcije (izvršne funkcije mozga deteta, koje se razvijaju tokom života).  Ali, tokom trudnoće, potrebe za jodom su značajno povećane i nije dovoljno samo koristiti jodiranu so.

Zato je veoma važno da žene prilikom planiranja trudnoće i tokom trudnoće uzimaju povećane količine joda u  skladu sa povećanim potrebama u tom periodu. Dovoljan unos joda tokom trudnoće potreban je za sintezu hormona štitaste žlezde majke i normalan razvoj mozga fetusa.

Koliko joda je potrebno pre trudnoće i u trudnoći?

Uzimanje joda putem soli i ishrane nije dovoljno u periodu kada planirate trudnoću, ili ste već trudni. Stručnjaci naglašavaju da se potrebe za jodom  tokom trudnoće povećavaju za najmanje 50 odsto, a Američko tiroidno društvo preporučuje suplementaciju od 150 mcg na dan tokom trudnoće i dojenja, dodatno uz upotrebu jodirane soli, dok Svetska zdravstvena organizacija preporučuje i 250 mikrograma na dan.

Da bi se osiguralo adekvatno snabdevanje jodom tokom trudnoće, žene bi trebalo da se obezbede dovoljnim unosom joda (najmanje 150 mcg/dan) za duži period pre začeća da bi se osigurale dovoljne intratiroidalne zalihe joda. Na našem tržištu danas možete naći preparate poput Femibion® Zdrava trudnoća, koji obezbeđuju optimalan unos folata, vitamina i joda neophodnih za pravilan razvoj ploda.

Da li će posledice po bebu nastupiti i u kojoj meri, zavisi pre svega od trenutka nastanka smanjenog nivoa ovog hormona, i toga koliko je deficit ozbiljan. Najteža manifestacija nedostatka joda tokom trudnoće je  kretenizam.

U istraživanjima rađenim na područjima gde nema dovoljno joda i endemski je povećan broj dece sa ovim poremećajem (poput Zapadne Kine, Zaira) pokazalo se da suplementacija jodom pre trudnoće i u prvom  i drugom trimestru trudnoće veoma pozitivno utiče na smanjenje anomalija. S druge strane, pokazalo se da uzimanje povećanih doza joda u trećem trimestru i posle porođaja, na žalost, nije imalo efekta na učestalost neuroloških anomalija i problema dece.

Stoga, da bi se osiguralo adekvatno snabdevanje jodom tokom trudnoće, žene bi trebalo da obezbede dovoljan unos joda (najmanje 150 mcg/dan) za duži period pre začeća, kako bi se na taj način osigurale dovoljne intratiroidalne zalihe joda (unutar same štitne žlezde).

Tokom opsežnih istraživanja otkriveno je i da  optimalna količina joda tokom trudnoće povoljno utiče na težinu novorođenčadi – u regijama sa endemskom gušavosti, u Alžiru, oralnom upotrebom jodiranog ulja kod trudnica, neposredno pre začeća ili tokom prvog trimestra trudnoće, značajno je povećana težina novorođenčadi u poređenju sa  ženama koje nisu uzimale dodatni jod.

Ako se jod uzima oralno, više od tri meseca trudnoće (naročito u prvom i drugom trimestru) zajedno sa gvožđem i folnom kiselinom doneće značajne pozitivne promene u ishodima trudnoće, jedan je od zaključaka istraživanja Majkla Cimermana, objavljenog u stručnom časopisu posvećenom pedijatrijskoj epidemiologiji.

Napomena: Tekst je nastao u saradnji sa kompanijom Merck