Intralipidna infuzija u postupku vantelesne oplodnje

Autor: Danijela Jović

Skoro sam imala sam priliku da razgovaram sa ženom koja mi je spomenula da joj je u postupku vantelesne oplodnje uvedena terapija intralipidnom infuzijom. Iako sam ’’u priči’’, ovaj termin mi je bio potpuna nepoznanica, tako da sam se, u želji da dokučim o čemu se zaista radi i kakvi su benefiti ove terapije, vrlo brzo bacila na istraživanje iste. Svoja saznanja o ovoj, ispostavilo se, i ne tako novoj terapiji koja se primenjuje i u postupcima vantelesne oplodnje, prenosim u narednim redovima.

Najranija saznanja o primeni intralipidne infuzije su iz 60-tih godina prošlog veka, kada su se intralipidi intravenozno davali pacijentima nakon pojedinih operacija kao ishrana. Intralipid, kao 20% intravenozna emulzija masti, je svoju primenu našao kao dobavljač masti i kalorija za pacijente kojima je potrebna veštačka ishrana koja predstavlja nužnu alternativu kod stanja gde je prirodna ishrana neefikasna ili kontraindikovana. Aplikuje se intravenski i predstavlja mešavinu ulja soje (10%), žumanceta (1,2%), glicerina (2,25%) i vode.

Nešto kasnije, sprovedena su brojna istraživanja kako na životinjama, tako i na ljudima, koja su se bavila uticajem intralipida na stopu nidacije (nidacija=usađivanje oplođene jajne ćelije u sluznicu materice ili u neki drugi dio genitalnog trakta žene, ili u peritoneum). Navedena istraživanja su pokazala da intravenozno dat intralipid može povećati stopu nidacije, a time i doprineti održavanju trudnoće. Takođe, jedno od istraživanja koje je rađeno u Velikoj Britaniji 2011. godine, pokazalo je da je stopa spontanog pobačaja bila veća kod grupe žena koje nisu primile intralipidnu infuziju, dok se trudnoća ostvarila kod polovine žena koje su je primile. Dakle, vremenom su se izgradila stanovišta prema kojima intralipid simulira imunosistem i ’’brani’’ ga od NK ćelila, tzv. ćelija ubica, koje mogu biti jedan od uzročnika spontanog pobačaja. Sa druge strane, reproduktivna imunologija kao novija grana medicine i još uvek dovoljno neistražena ostavlja prostor za nedoumice u pogledu uticaja ove terapije u postupcima asistirane reprodukcije, tako da mišljenja ostaju podeljena.

Ipak, ono oko čega stručnjaci iz ove oblasti uglavnom nemaju dilemu jeste da terapija intralipidnom infuzijom u postupku vantelesne oplodnje može pomoći, ali ne i hoće, stoga ne treba očekivati čudo. Ukoliko spadate u grupu žena koje su imale nekoliko spontanih pobačaja, imaju problem sa implantacijom embriona ili povišene NK ćelije, ova terapija, pored ostalih u tim slučajevima, može svakako doći u obzir. U klasičnom postupku vantelesne oplodnje terapija intralipidne infuzije se daje 7-10 dana pre embriotransfera i na dan embriotransfera. Neke klinike daju ovu terapiju i nakon pozitivnog rezultata Beta HCG i jednom mesečno do 13 nedelje trudnoće. Terapija intralipidom se sprovodi pod nadzorom, daje se intravenozno i infuzija traje oko 90 minuta, uz važnu napomenu da pacijentkinje kojima se preporučuje ova terapija, ne smeju da budu alergične na soju ili jaja. Na kraju, ono što je takođe važno spomenuti jeste da je ova terapija spada u red ’’finansijski povoljnijih’’, a pojedine klinike za vantelesnu oplodnju je svojim pacijentima daju i besplatno.

Izvori: http://www.yourivfjourney.com/intralipid-infusions-during-ivf-hype-or-help/

http://www.kinderwunschklinik.at/hr/lijecenje/mogucnosti_lijecenja/limo_imunoterapija