Danas na svetu ima oko 500 miliona žena starijih od 50 godina, a 25 miliona žena godišnje širom sveta prođe kroz menopauzu. Za njih je skraćenica FSH važna.
Žene dostižu period menopauze obično oko 50. godine pri čemu taj period može da varira između 39. i 59. godine, mada ima i žena koje uđu u menopauzu i pre tridesete godine života. Uopštene promene u načinu života su jedna od prvih preporuka koje lekari daju ženama u menopauzi. Ove preporuke uključuju česta merenja kako bi se kontrolisala telesna težina, povećanu fizičku aktivnost, prestanak pušenja i smanjenu konzumacija alkohola. Dok neke žene mogu da imaju malo ili nimalo problema kada prolaze kroz faze menopauze, druge mogu imati umerene ili čak ozbiljne nelagodnosti i možda žele tretman za ublažavanje simptoma.
Trećina života u menopauzi
Usled starenja svetske populacije, procenjuje se da će do 2050. godine više od 30 odsto ženske populacije imati 60 ili više godina. To znači da će svaka žena u proseku trećinu svog života provesti u stanju menopauze. Menopauza je prirodni i nepovratni proces, a predstavlja fazu u životu žene kada menstruacija prestaje najmanje 12 meseci. Vreme pre nego što se ovo desi zove se perimenopauza i može trajati nekoliko godina.
Zbog naglog smanjenja funkcije jajnika i značajno smanjenog lučenja polnih hormona dolazi do trajnog prestanka menstruacije, što predstavlja kraj reproduktivnog perioda u životu žene. Kada žena prođe kroz menopauzu, obično u ranim 50- im godinama, ona doživljava brojne biološke promene.
Prosečna starost u menopauzi u Evropi kreće od 50,1 do 52,8 godina, u Severnoj Americi od 50,5 do 51,4 godina, u Latinskoj Americi od 43,8 do 53 godina, a u Aziji od 42,1 do 49,5 godina. Učestalost vazomotornih simptoma varira u zavisnosti od geografskog regiona, selekcije kriterijuma, i metoda identifikacije simptoma u studijama. Učestalost ovakvih simptoma se kreće od 74% žena u Evropi, 36-50% u Severnoj Americi, 45-69% u Latinskoj Americi i 22-63% u Azija, kako je navedeno u različitim, velikim, epidemioloških studijama.
Neki simptomi, kao što su neredovne menstruacije, valunzi, suvoća vagine, ili problemi sa spavanjem neizbežan su deo menopauze. Testiranjem se utvrđuje količina folikulo stimulirajućeg hormona (FSH) koji proizvodi hipofiza. Nivoi FSH privremeno porastu svakog meseca, kako bi se jajnici stimulisali na proizvodnju jajnih ćelija. Kada žena uđe u menopauzu i jajnici prestanu da rade, nivo FSH se takođe poveća. Ovaj hormon ostaje konstantno povišen nakon tri do pet godina od pojave poslednje menstruacije. Laboratorijski test se radi iz krvi, i rezultat se dobija jedan dan kasnije. Potrebno je da žena ode lekaru po uput za laboratoriju, ili da uradi test u nekoj privatnoj laboratoriji, u kom slučaju joj ne treba uput.
Takođe, potrebno je da se uradi i kontrolno testiranje nakon izvesnog perioda, s još jednim vađenjem krvi, da bi se definitivno utvrdio ulazak u menopauzu. Nekim ženama je neprijatan ovaj način testiranja, za razliku od testa za kućno samotestiranje. Ovaj test se kupuje u apoteci, radi se na uzorku urina, i rezultati se dobijaju nakon pet minuta. I ovaj test je praćen još jednim, kontrolnim, i zato u se u kutiji nalaze dve test pločice. Ako količina folikulostimulirajućeg hormona (FSH) prelazi preko 25 IU/ml nedvosmisleno pokazuje da je žena ušla u period menopauze. I jedan i drugi test su visoko pouzdani.
A sad- pogledajmo neprijatelja u oči
Inače, postoje razne tegobe koje prosečna žena uopšte ne povezuje s nedostatkom estrogena, odnosno, menopauzom. Na primer, Katarina M., medicinska sestra iz Beograda, znala je za te nesrećne valunge, nesanicu, nervozu i da je to povezano s menopauzom. Takođe, znala je i da su povišen pritisak i porast telesne težine u vezi sa nedostatkom estrogena. Ono što joj nije palo uopšte na pamet, to je urogenitalna atrofija, suvoća sluzokože i krvarenje iz bešike. Za krvarenje iz bešike se istraumirala čak i njena porodica, pošto je jedino to prijavila, jer je za ono prvo bilo sramota da kaže i trpela je više od godinu dana, a da niko nije znao. To krvarenje iz bešike se desilo par puta i stvarno izgledalo traumatično, kao neka teška, najgora upala, s tom razlikom što nema bakterijske (niti bilo kakve) infekcije. Prošlo je samo od sebe.
Ali ta urogenitalna atrofija, od toga je htela da presvisne. Nikom nije rekla, samo svojoj izabranoj doktorki. E sad, doktorka u DZ je stara i verovatno se nije skorije usavršavala, pa je ona preporučivala da se maže Nistatinom. Usput, nije imala gljivičnu infekciju, ni tad, ni kasnije. Svrab, pucanje sluzokože kao da je posečena žiletom, sporo zarastanje, stvaranje ragada, sve je to potpuno izludelo. Nije mogla ni da sedi kako treba, a svaki odlazak u WC je zahtevao ogromnu hrabrost, jer ne može da se piški preko tih rana koje užasno bole i peckaju. Onda je promenila doktora, skupila hrabrost i otišla kod prijateljice ginekologa koju godinama poznaje. Ona rekla, ovo nije da se tretira samo kroz zbrinjavanje simptoma, ovo zahteva supstitucionu terapiju, da se nadoknadi estrogen, jer sve što se dešava, nastalo je kao posledica prestanka lučenja tog hormona.
Nije ni to jednostavno, pošto supstituciona terapija podiže rizike za razne stvari (npr. rak dojke, a ispostavilo se da su njenoj sestri su uklonjene obe dojke, tako da to stoji u porodičnoj anamnezi), i kontraidnikovana je u slučaju nekontrolisanog krvnog pritiska (Katarina i povrh popijenih lekova za pritisak, očas posla nabije pritisak na 170/110 ), ali je odlučila da krene obazrivo s terapijom i da prati šta se dešava. Već posle mesec dana na terapiji, rane su se zatvorile, bolje je spavala, bila manje nervozna.
Znači, sve, sve, ali nikad joj ne bi palo na pamet da su te ragade na sluzokoži i krvarenje iz bešike deo menopauze! Plus, još neke od ’čarolija’ su i osećaj nadutosti, mlitava koža, kosa bez sjaja, osećaj umora,…
Dakle, ovo je faza kroz koju mora da prođe pola čovečanstva, a mi koje pripadamo toj, lepšoj, polovini, treba da znamo šta nas čeka, da bismo je što lakše preživele.