Parovi koji nemaju dece često slušaju od rodbine, prijatelja, poznanika: “Ne brinite, vaši roditelji / brat / sestra imaju decu, imaćete i vi, samo se opustite”. Da li je baš tako?
Paa, ne.
Da li se plodnost podrazumeva?
- Opuštanje zaista može da pomogne, ali problem je u tome što kad osobi koja je u ovom problemu kažete “Opusti se”, to ima isti smirujuć efekat kao crvena krpica biku ispred nosa.
- Komentari bliskih osoba, čak i kad su dobronamerni, često samo podstiču osećaj krivice i neuspeha.
- Ništa se na ovom svetu ne podrazumeva, a naročito ne plodnost, što ste, ukoliko čitate ove redove, već osetili na ličnom primeru.
- Dakle, kako se izboriti sa krivicom?
Lečenje infertiliteta je praćeno hroničnim stresom, depresijom, anksioznošću (uznemirenošću), besom, interpersonalnim problemima. Utiče na identitet, samopoštovanje, zadovoljstvo životom i životni stil osobe.
[su_frame]Dijagnoza i lečenje steriliteta mogu da se posmatraju kao bilo koja druga hronična bolest, s obzirom da od momenta suočavanja sa problemom žena postaje konstantno preokupirana time.[/su_frame]
Tretman, ishod i prognoza uglavnom su nepoznati, pa žena uči da živi sa neizvesnošću, nepoznanicama i stalnim iščekivanjem. Potrebno je prilagoditi se novonastaloj situaciji, iščekivanju medicinskih ispitivanja i dijagnoza, invazivnim medicinskim tretmanima… i biti spreman na mogućnost neuspeha.
Kada je u pitanju sterilitet, osećaj krivice je prisutan kod oba partnera. Ljudi su spremni da učine mnogo toga da bi ostvarili potomstvo, a ukoliko do željenog potomstva ipak ne dođe, teško je ne osetiti se frustriranim, odnosno uskraćenim za posedovanje nečeg što je najvrednije i najvažnije u životu.
Osećanje krivice može da se javi nakon saznanja da problem steriliteta postoji kod jednog ili oba partnera, ili posle neuspelog pokušaja vantelesne oplodnje – bilo da je u pitanju prvi ili ponovljeni pokušaj. Kao takvo, osećanje krivice je prilično nezdravo i neprijatno stanje, jer može da predstavlja uvod u neku vrstu samokažnjavanja, odnosno depresivnog stanja, ili da izazove potpuno prebacivanje odgovornosti na partnera koji ima problem. Udruženo sa anksioznim stanjem, to osećanje može da postane noćna mora za osobu kod koje se javlja.
Emocionalna iscrpljenost
Kada se jednom pojave, jako je teško otarasiti se misli koje izazivaju osećanje krivice i, ma koliko želeli da ih se rešite, one će se iznova javljati. Zato pokušaji da jednostavno ne mislite na to, neće uroditi plodom, pa misli koje vam zadaju takve teškoće – morate da prihvatite kao nešto što će biti sa vama određeno vreme, ali će vremenom iščeznuti, ili bar neće predstavljati problem ni kada se prisetite.
Osećanje krivice se najčešće javlja iznenada, pa osim što može da bude jedan od uzročnika javljanja anksioznosti, mnogo je češći slučaj da će se javiti kao pratilac već razvijenog anksioznog stanja. Udruženo sa anksioznim stanjem, osećanje krivice će vam otežati kontrolisanje emocija, pa one mogu da postanu prenaglašene i, kao takve, teške za kontrolisanje.
Sve je u vašim rukama
Logično se nameće pitanje kako se osloboditi osećanja krivice, a za početak, morali biste da malo realnije sagledavate stvarnost i sebi približite neke činjenice koje vam mogu pomoći – kako bi osećanje krivice moglo početi da iščezava. Shvatite da je vaše osećanje krivice zapravo posledica dugotrajne emocionalne iscrpljenosti i da je uglavnom preterano, da nije realno. Ne zaboravite – vaše misli i želje oblikuju radnje i akcije koje preduzimate. Dokle god čvrsto i jasno želite da se oslobodite osećanja krivice, imate u „svojim rukama” sve što je neophodno da se ta želja i ostvari.
Uvek možete da ustanete
Koliko god nas određene situacije obeshrabruju i crpe energiju, korisno je da imamo na umu sledeće:
- Pokušajte da shvatite da vi uopšte niste krivi i da niste nekakva „grešna“ osoba, koliko god vam to vaše prenaglašene emocije govorile.
- Zamislite šta bi se desilo sa ovim svetom kada bi svi počeli da razmišljaju na način na koji vi razmišljate, da svi postanu zarobljeni nesnosnim osećanjem krivice. To nikako ne bi bio lep prizor, a svet bi postao nepodnošljivo mesto za življenje.
- Ne možete nikada da padnete toliko nisko, a da ne budete u stanju da ustanete i sve pokušate iznova. Što je naš pad teži i bolniji, utoliko će više napora biti potrebno da se oporavimo. Ali, to će se na kraju isplatiti, jer možemo da iz toga izađemo kao mnogo snažnija osoba, u potpunosti oslobođena osećanja krivice.
- Nikada ne smete dozvoliti sebi da budete obeshrabreni. Budite što staloženiji i mirniji, prihvatajte sled događaja onakav kakav jeste. Ponekad će vam se učiniti da je osećanje krivice nestalo, da bi se u sledećem trenutku pojavilo još snažnije. Nemojte da vas to začudi. U takvim trenucima podsećajte sebe da vaša krivica zapravo ne postoji, već da je to osećanje izazvano spletom neprijatnih događaja i pod pritiskom snažnih i nekontrolisanih emocija.
Slika preuzeta ovde
