Smanjena plodnost postaje sve učestalija u svetu, naročito u sve starijim društvima i urbanim sredinama gde se žene odlučuju za dete tek u poznijim godinama.
Danas, samo u zemljama u razvoju (ne računajući Kinu), ima preko 186 miliona parova koji se bore sa sterilitetom, kako primarnim, tako i sekundarnim. Stope neplodnosti značajno variraju od zemlje do zemlje; u najviše pogođenim oblastima čak jedna četvrtina parova ne može da dobije decu. Najveći broj slučajeva steriliteta u zemljama u razvoju može da se pripiše oštećenjima nastalim usled infekcija reproduktivnog trakta.
Gledano iz tog ugla, nije iznenađujuće što raste potreba za zdravstvenim uslugama koje mogu pomoći neplodnim parovima da začnu. U praksi to znači ART (Artificial Reproductive Technology): insemenacija, in vitro fertilizacija (IVF) odnosno vantelesna oplodnja, transfer gameta ili zigota u jajovod, metoda oplođenja jajne ćellije ubrizgavanjem jednog spermatozoida (ICSI), zamrzavanje embriona i surogat materinstvo.
Lečenje steriliteta kod nas i u svetu
Prosečan broj od 1.050 vantelesnih trudnoća na milion stanovnika je evropski prosek. Po slobodnoj proceni, u Srbiji se obavi oko 3.000 vantelesnih trudnoća, a po evropskom proseku trebalo bi da imamo između sedam i osam hiljada. Od pre nekolko godina država se aktivno uključila u rešavanje ovog problema, omogućivši najpre jedan, a zatim i dva pokušaja vantelesne oplodnje o trošku zdravstvenog osiguranja, u cilju dobijanja prvog deteta. U početku se ova procedura obavljala samo u javnim zdravstvenim ustanovama, da bi onda (na kratko) u ovaj sistem bile uključene i određene privatne specijalne bolnice koje su ispunjavale uslove. Danas se ova procedura kod nas ponovo radi samo o trošku zdravstvenog osiguranja samo u državnim ustanovama. Zanimljivo je, recimo, da Crna Gora prati evropski prosek, a Srbija ne.
Što je zemlja bogatija, to je ovaj problem elegantnije rešen. Slovenija je mnogo manja od nas, ali i mnogo bogatija, tako da plaća 6 pokušaja za dobijanje prvog deteta. Ukoliko proces vantelesne oplodnje uspe, nakon tog prvog porođaja država omogućava Slovenkama još četiri pokušaja za dobijanje još jednog deteta.
Kad smo kod zemalja u okruženju, Hrvatska ima 4.200 ciklusa, odnosno pokušaja vantelesne oplodnje na oko četiri miliona stanovnika, što ih smešta unutar evropskog proseka.