U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ulici u Beogradu urađena je prva transplantacija materice u Srbiji. Operaciji je prisustvovala i ekipa TV B92.
U Srbiji je nedavno izvedena prva transplantacija materice kod jednojajčanih bliznakinja u svetu, a tim povodom gosti emisije Kažiprst bili su lekari koji su učestvovali u operaciji – doktor Milan Milenković sa Univerzitetske klinike Geteborg i doktor Miroslav Đorđević sa Univezitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Hirurški zahvat je izveden u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj 26. marta, a reč je ujedno i o prvoj transplantaciji materice koja je izvedena u Srbiji.
Operaciju je izveo veliki tim lekara iz Tiršove, uz pomoć velikog broja sestara i ostalog osoblja, a u celom projektu učestovao je i veliki broj lekara iz celog sveta, na čelu sa stručnjakom iz Švedske – profesorom Matsom Brenstremom.
Pacijentkinja kojoj je sestra, majka troje dece, poklonila matericu, za sada se uspešno oporavlja.
“Ovo je faktički kraj prvog dela našeg projekta koji planiramo već više od dve godine – naš univerzitet, osnosno Medicinski fakultet u Beogradu i Bolnica Salgrenska u Geteborgu. Reč je o dve Srpkinje, jednojajčane bliznakinje, koje su bile dobri kandidati i koje su nam predstavljale neku vrstu garancije da će zahvat možda biti mnogo lakše izvesti nego što jedna ovakva transplantacija, koja predstavlja jednu od najtežih transplantacija organa, zahteva. Cela poenta ove priče jeste da kod jednojajčanih blizanaca zbog genetske sličnosti nema imunosupresivne terapije, ni svih onih komplikacija koje su prisutne kod tako teških terapija koje mogu da ugroze druge životne organe“, rekao je za B92 doktor Miroslav Đorđević.
Da li i osobe koje nisu u krvnom srodstvu ili blizanci mogu da budu deo ovog procesa?
“Naravno, mi smo u Švedskoj izveli devet ovakvih operacija u svetu: pet majki je dalo matericu svojim ćerkama, u dva slučaja to su bile sestre, jedna žena bila je prijatelj porodice, a u jednom slučaju svekrva je dala matericu svojoj snaji. Radi se HLA tipizacija tkiva, ako se ispunjavaju bar dva od tri uslova, transplantaciju je moguće izvršiti i između osoba koje nisu jednojajčani i dvojajčani blizanci. Ali, veća verovatnoća za preklapanje je ako su dve osobe u rodbinskom odnosu.”
Kako teče proces začeća?
“Ono što je tim iz Geteborga uradio i u čemu je zaista toliko iskusan jeste da je kompletno ispitao obe sestre i sproveo vantelesnu oplodnju za implantaciju u uterus za koji se nadamo da će biti primljen i sposoban da iznese trudnoću.
Bitno je samo napomenuti da se u idealnim uslovima u jednom trenutku imunosupresivna terapija obustavlja, da bi se osoba zaštitila od njenih negativnih uticaja.
Jednoj pacijentkinji, koja je imala karcinom grlića materice u 26. godini, tako je posle drugog carskog reza odstranjena materica koju je dobila od majke, sa ciljem da se odstrani rizik koji nosi dugotrajno uzimanje imunosupresivne terapije.”
Statistika pokazuje da se deca dobijena ovim putem rađaju zdrava, ali prerano?
“Statistike za sada ima vrlo malo, ali je bitno napomenuti da kod žena koje nose rizik od prevremenog porođaja dolazi do povišenog krvnog pritiska. Čak i sama oplodnja nosi rizik za povišeni krvni pritisak, koji raste što je starija materica. Iz tog razloga, oko 35. ili 36. nedelje trudnoće radi se carski rez jer žene kojima je presađena materica ne osećaju pokrete plodova. Nerve, nažalost, nije moguće presaditi, tako da one ne mogu da osete kad počne porođaj. Stoga se porađanje obično vrši carskim rezom.”
Šta dalje, kada odu gosti iz Švedske, lekari i direktor Transplantacione hirurgije sa Harvarda, i tri lekara iz Izraela? Da li ćete nastaviti usavršavanje na ovom polju?
“Bilo bi dobro da nastavimo da se razvijamo u ovom pravcu, da razvijamo ono što postoji na hirurškom svetskom nivou svih ovih 20-30 godina, jer ima dosta sugrađanki koje boluju od nekog od ovih sindroma. Nauka nema granice, što znači da sada ne treba da se zatvorimo u sebe, već da putem različitih projekata, ostvarivanjem kontakata itd. nastavimo da razvijamo inicijativu na globalnom nivou.”
Izvor: B92