Osam rečenica koje ne treba da kažete parovima koji se bore sa neplodnošću

Statistike kažu da se skoro svaki peti par susreće sa nemogućnošću da dobije dete.  Na žalost, kao društvo nismo dovoljno informisani ni o neplodnosti i njenim aspektima, kao ni o načinima kako pristojno razgovarati sa nekim na temu neplodnosti, a da ne povredimo njegova osećanja u teškom periodu kroz koji prolazi.

Znate li kojih to osam rečenica ne treba da kažete parovima koji se bore sa neplodnošću?

Kada par uđe u prosec lečenja, tu se uključuju i drugi strahovi i problemi, pa i oni finansijski.  Na kraju, parovi će svoj problem sa neplodnošću rešiti na neki od ovin načina: Ili će uspeti da dobiju dete, ili će odustati i naučiti da žive bez dece, ili će naći alternativno rešenje da dobiju dete – usvojenje, hraniteljstvo.

Svi ovi putevi mogu da traju godinama, i veoma je važno da ljudi iz okruženja, naročito oni bliski znaju kako da razgovaraju sa parom, a da ih ne povrede i na koji način mogu da ih emotivno podrže – znati šta ne treba reći je pola uspeha u emotivnoj podršci ovim parovima.

Evo šta ne treba da govorite parovima koji se bore s neplodnošću:

Nemojte im govoriti “da se opuste”

 

Svako od nas zna nekoga ko je imao problema sa začećem, i na kraju zatrudneo kada su se opustili. Parovi koji mogu da zatrudne posle nekoliko meseci “opuštanja”, zapravo nemaju problem sa neplodnošću. Po definiciji, o neplodnosti se govori ako par godinu dana pokušava da začne bebu, a ne uspeva.

Pričanje paru da treba samo da se opusti, stavlja ih stanje još većeg stresan, naročito ženu. Ona se oseća kao da ona radi nešto pogrešno, jer eto, nije dovoljno opuštena, i ima psihički problem koji je sprečava da zatrudni. ovakvi komentari su naročito besmisleni ako zapravo ne znate šta se dešava sa parom i govorite im da se opuste, a oni su prošli kroz operaciju, brojne invazivne procedure, ispitivanja, merenja, hormonskih tretmana. Neplodnost je medicinski problem koji moraju da leče lekari, i uprkos svoj savremenoj medicini, može da se desi da na kraju par nikada ne dobije dete. Opuštanje ne može da izleči neplodnost, i nemojte to govoriti ljudima.

Nemojte minimizovati problem

 

Suočavanje sa neplodnoću je teško i bolno, bol se može porediti sa žaljenjem kada izgubimo nekog voljenog. U slučaju onih koji imaju problem s infertilitetom, to je bol koji se javlja iznova i iznova, svakog meseca, posle nade da će ipak uspeti da začnu bebu. To je proces koji traje mesec za mesecom, godinu za godinom, kao velika rana, kojoj se nikako ne da da zaraste. parovima koji prolaze kroz sve to, veoma je teško, okruženi su decom svoje rodbine i prijatelja. Gledaju kako njihovi poznanici i prijatelji dobijaju decu, i kako ta deca rastu, dok se oni vraćaju u tihu i praznu kuću. Ti parovi vide radost koju deca donose u život, i osećaju prazninu što i oni sami ne mogu da dožive to.

Zato im nemojte govoriti da uživaju što mogu da se bude kasno, ili da putuju. To im ne nudi utehu. Ti komentari  se čine kao da pokušavate ne samo da umanjite njihov problem, već i njihov bol. Kao što nećete nekom ko je izgubio roditelja reći da treba da bude zahvalan što više ne mora da kupuje čestitku za dan majki ili očeva.

Nemojte im govoriti da ima i gorih stvari

 

Ko je taj ko će da odredi šta je najgore što može da se desi čoveku?  Različiti ljudi reazuju različite na događaje u svom životu. za nekoga ko je trenirao ceo život za Olimpijadu, najgora stvar na svetu je da se povredi nedelju dana pret takmičenje.

Niko ne može da izmeri koliko je nedostatak nečeg tako krucijalnog kao što je potomstvo, važan tim ljudima, i zato budite oprezni i nemojte davati olako komentare, jer za njih, u tom momentu, nemanje deteta, uprkos svemu što pokušavaju, jeste najgora stvar koja im se dešava. A jedna od najgorih stvari koje možete da im kažete je da im “možda nije suđeno da budu roditelji”.  Neplodnost je medicinsko stanje, a ne “božija kazna”.

Ne pitajte ih da li su probali VTO

 

Vantelesna oplodnja je  metoda kojom se omogućava da se u laboratorijskim uslovima začne beba, od porethodno uzetih jajnih ćelija i spermatozoida buduće majke i oca.  To je dosta skupa i komplikovana metoda, koja se danas sve češće koristi,  ali je ranije bila tek poslednji korak u lečenju infertiliteta. Vantelesna oplodnja nije nešto o čemu odluku može da donese sam par, zato ih nemojte pitati o tome kao da ih pitate zašto nešto ne probaju da nabave u drugoj prodavnici.

Ne žalite na svoju trudnoću

 

Аko ste trudni, a vaši prijatelji imaju problem s neplodnošću, dovoljno im je bolno što su  blizu vas. Gledaju kako beba raste u vama i to im je stalni podsetnik na ono što oni ne mogu da imaju (i možda nikada neće imati). Naravno, oni moraju da nađu način da se suoče i sa takvim stvarima, jer ne mogu da se izoluju od celog sveta, ali kao prijatelji, nemojte im otežavati, već gledajte da im olakšate stanje u kojem se nalaze.

Prvo pravilo je da se ne žalite na svoju trudnoću. Naravno, trudnoća zna da bude teška, hormoni uzburkani, ali o tome pričajte sa drugim osobama, nemojte stavljati osobe koje se bore s neplodnošću u poziciju da vas teše što ste trudni. Oni bi dali sve da su na vašem mestu.

Ne aludirajte da oni ne znaju šta je roditeljstvo

 

Iz nekog razloga, nepoznatog, neki ljudi smatraju da neplodnost dovodi do neshvatanja šta su odgovornosti roditelja. To se lako pretvara u stav “ne bi toliko žudeli za roditeljstvom da znate kako ono zapravo izgleda”. A u stvari, niko zapravo ne zna kako izgleda biti roditelj dok to ne postane, i to nema nikakve vez s tim koliko dugo je pokušavao da dobije dete.

Ako ništa drugo, ljudi koji duže vremena pokušavaju da postanu roditelji, imaju mnogo više vremena da razmisle o tome koje obaveze i odgovornosti to nosi. Kao i svi drugi parovi, i oni koji se bore s neplodnošću sanjaju kako bi roditeljstvo trebalo da izgleda – fantaziraju o tome kako će beba spavati celu noć, nikada neće imati napade besa i redovno će jesti svo povrće iz tanjira. Ali, to je nešto što važi za sve buduće roditelje, i nikome ne treba oduzimati tu idealiastičnu sliku.

Nemojte ih ogovarati

 

Lečenje neplodnosti je privatna stvar i često neprijatna. Zbog toga mnogi parovi ne žele da se javno zna da prolaze kroz prosec lečenja. Naročito su muškarci osetljivi i često ne žele da drugi znaju da rade testiranja plodnosti, poput ispitivanja spermatozoida. Iako oni koji pričaju o tuđim problemima sa plodnošću najčešće nemaju loše namere, i samo žele da saznaju više, bolno je i neprijatno da parovi koji se bore s neplodnošću od drugih, često nepoznatih ljudi čuju privatne stvari o sebi. Neplodnost je nešto što treba da ostane njihova privatna stvar, dokle god oni žele.

Ne insistirajte na usvajanju

 

Usvajanje je sjajan način da neplodni ljudi postanu roditelji. Ali, par treba da reši brojna pitanja pre nego što postanu spremni za odluku da usvoje dete. Oni prvo moraju da iscrpe sve mogućnosti da dobiju svoje biološko dete, da ožale saznanje da ipak neće moći da imaju dete koje će ličiti na njih.  Proces usvojenja je dug i često skup proces, i tim putem nije lako ići. zato je potrebno da par pre toga bude siguran da neće više pokušavati da dobiju svoje biološko dete.

Takođe, ako nisu sigurni da će usvojenu bebu moći da vole kao svoju, onda možda usvojenje nije najbolji izbor za njih.  Zato im nemojte nametati ideju usvojenja, ako je oni sami ne ppominju. Ako su spremni da o tome pričaju, i sami će pomenuti usvojenje.

Bazirano na tekstu sa sajta triumphsandtrials.com