Savremeno lečenje neplodnosti treba da očuva zdravlje i psihu žene

Kako da kroz proces lečenja neplodnosti parovi dobiju potomstvo i sačuvaju fizičko i psihičko zdravlje,  tema je o kojoj se najviše govorilo na tribini održanoj u ponedeljak u Domu omladine, u organizaciji Centra za unapređenje zdravlja žena i Bioetičkog društva Srbije. Na tribini su govorili prof. dr Aleksandar Ljubić, ginekolog i jedan od najvećih stručnjaka za VTO, klinički farmakolog doc. dr Dragana Protić  i psiholog Eleonora Vlahović.

Vantelesna oplodnja je danas prvi izbor ginekologa

[su_pullquote align=”right”]Da podsetimo: Nema precizne statistike koliko parova u Srbiji ima problem sa neplodnošću, a država nema ni podatke koliko se  beba rodi iz programa vantelesne oplodnje. Procene su da svaki peti par ima problem sa dobijanjem potomstva, a  ni blizu se ovom problemu ne posvećuje dovoljno pažnje. Trenutno samo oko 1.500 parova u Srbiji godišnje prođe kroz postupak vantelesne oplodnje o trošku državnog zdravstvenog osiguranja, jer je to maksimalni kapacitet državnih ustanova, a već dve godine privatne klinike nisu u programu besplatne VTO.[/su_pullquote]

Neplodnost je veoma kompleksan problem, jer lečenje je često dugotrajno, emotivno iscrpljujuće i finansijski vrlo zahtevno. Vantelesna metoda je  praktično vrhunac u lečenju neplodnosti, i iako je  izuzetno komplikovana, tehnički i stručno zahtevna i skupa, danas se sve više koristi.

Prof. Aleksandar Ljubić je govorio zašto je danas vantelesna oplodnja često prvi izbor ginekologa kada je lečenje neplodnosti u pitanju i koje nove metode povećavaju šanse za uspeh. Ova metoda je ranijih decenija  bila poslednja mera u lečenju, kojoj se pristupalo tek kada sve ostale metode ne daju rezultat.  Danas su pristup i protokoli dosta izmenjeni – lekari često VTO koriste kao prvu metodu u lečenju neplodnosti, jer daje dobre rezultate i  solidne procente uspešnosti, naročito kod mlađih žena.

Što se tiče procenta uspeha vantelesne oplodnje, prof. Ljubić je  na tribini izneo podatke iz 2013. godine kada je   procenat uspešnosti vantelesne oplodnje u Srbiji  ukupno bio oko 22 odsto (odnos broja prijavljenih i broja živorođene dece iz ciklusa VTO u državnim i privatnim klinikama). Za isti period, procenat uspešnosti u Evropi je oko 24. odsto.

[su_quote]- Trudimo se da koristimo sve savremene metode, i da koliko god možemo individualizujemo terapiju. Lečenje zna da bude dugotrajan proces, i nekada prosto ako vidite da jedan pristup ne ide, probate nešto drugo. Razvijen je veliki broj novih tenika koje se koriste u oblasti vantelesne oplodnje, a mi ih prilagođavamo individualnim potrebama pacijenata. Danas možemo specijalnom metodom da dovedemo do poboljšanja prijemčivosti endometrijuma materice, kako bi povećali šanse za trudnoću putem VTO. Dostupne su nam i metode koje značajno pošteđuju žene, poput jedne injekcije umesto sedmodnevnih injekcija u procesu stimulacije za VTO. Ne insistira se slepo na protokolima, ako vidimo da ćemo sa prirodnim umesto sa stimulisanim ciklusom imati više uspeha, probaćemo to.[/su_quote]

Pošteda za žene –  zašto sedam injekcija, ako može jedna?

 

Dr Ljubić je dodao  i da su shvatili da se najviše neuspeha VTO dešava u fazi kada embrione vraćaju u matericu, i da na tom problemu se najviše trenutno radi, kako bi se povećala prijemčivost endometrijuma materice i vraćanje oplođene jajne ćelije rezultiralo trudnoćom.  Žene starije od 40 godina često su kandidati za novu proceduru, podmlađivanje jajnika koja dovodi do poboljšanja hormonskog statusa i pojave jajnih ćelija.  Prvi rezultati su veoma ohrabrujući, uglavnom su to starije pacijentkinje i one koje imaju popuštanje funkcije jajnika. Iako je moja najstarija pacijentkinja rodila bebu Sunčicu u 53. godini, ipak mislim da je  važno blagovremeno razmišljati o trudnoći i lečenju, jer na žalost moje pacijentkinje u proseku danas imaju 40 godina a to ranije nije bio slučaj.

Prof. Ljubić je poručio i da treba biti uporan sa lečenjem i verovati svom lekaru, njegova najupornija pacijentkinja dobila je dete iz 17. vantelesne oplodnje. Ipak, današnji parovi moraju da budu svesni da u našoj zemlji nije svima dostupna terapija za VTO, da država finansira mali broj ciklusa, jedva do 1.500 godišnje, i da smo po tome daleko ispod proseka u Evropi. Takođe, pravo na besplatnu VTO imaju samo žene do 40. godine, dok svuda u okruženju granica je 45 godina. Svi govornici su se složili da iako priroda ima svoja ograničenja, do 45. godine nije diskutabilno da žene moraju da imaju pravo da probaju da se ostvare kao majke.

[su_pullquote align=”right”]Prof Ljubić: “Kada ne može drugačije, rešenje može da bude doniranje jajnih ćelija ili čak surogat materinstvo, koji kod nas na žalost nisu zaživeli i parovi su prinuđeni da te usluge potraže u inostranstvu“[/su_pullquote]

Iako ne može uvek direktno da utiče na uspešnost vantelesne oplodnje, psihičko zdravlje i spremnost para koji se leči od neplodnosti veoma je važan faktor uspeha. Na svim većim klinikama za vantelesnu oplodnju neophodno je prisustvo psihologa u timu, jer oni mogu da olakšaju izuzetno mukotrpan postupak VTO. ovo je naročito važno kada se radi o parovima kod kojih je postupak VTO više puta bio neuspešan. O značaju profesionalne psihološke podrške  u takvim situacijama govorila je  Eleonora Vlahović, psiholog, koja je i sama prošla kroz 17 godina dugu borbu za potomstvo. Ona danas individualnom i grupnom terapijom pomaže parovima da psihološki lakše prođu kroz proces suočavanja problemom neplodnosti koji podrazumeva često dugo i iscrpljujuće lečenje.

Psiha utiče na uspeh lečenja neplodnosti

[su_quote] Znamo da sterilitet nije opasan po život i najčešće ne izaziva fizički bol. Međutim, on frustrira ljude,  i na udaru je njihovo metalno zdravlje, partnerski odnos, odnos prema okolini,  pogled u budućnost, doživljaj smisla života, pravde, postojanje Boga i još mnogo toga uključujući i standard života jer lečenje steriliteta obično traje dugo i iziskuje velike troškove. Neretko napetost izazvana problemima oko steriliteta prenosi se i na druge oblasti života koje same po sebi dobro funkcionišu, pa i one postaju „kontaminirane“ lošim osećanjima. Psihološki faktori imaju veliki uticaj na tok i ishod lečenja steriliteta. Uspeh IVF-a svakako da je lakše ostvariti kada par ulazi u taj postupak psihički i fizički spreman, kada ima poverenje u  lekara i jasnu svest da je za to potrebno vreme, strpljenje i istrajnost. Ljudi često ni sami ne znaju na koji način se mogu pripremiti, šta to treba da menjaju u svom načinu mišljenja i ponašanja i ko im u tome može pomoći.[/su_quote]

Kod nas se parovi vrlo teško odlučuju da potraže psihološku pomoć, jer misle da im nije potrebna i da mogu sami da se izbore. Primetila sam da mnogo bolje rezultate imam ako radim grupne terapije sa parovima koji tek očekuju vantelesnu oplodnju, nego kada dođu žene sa narušenim psihičkim zdravljem, posle četvrte ili pete neuspele oplodnje. Ali, često ne uspevam da ljude ubedim da dođu i adekvatno se pripreme za ono što ih čeka.  Ja sam prošla 17 godina lečenja, i na kraju, u 42. godini dobila divne blizance.

 

[su_pullquote]”Eleonora Vlahović: “Lečenje steriliteta je misija koja zahteva izdržljive borce, dugoprugaše, koji znaju kako da se nose sa očekivanjima, strahovima, tugom i pre svega sa neuspehom”[/su_pullquote]

Ljudi različito reaguju na problem neplodnosti i prolaze razne faze i preispitivanja: neko negira problem, ili minimizuje, neko pada u depresiju, neko izbegava porodične skupove i neprijatna pitanja, poneko dođe do verskog misticizma i mirenja sa sudbinom. Podrška partnera, porodice i prijatelja svakako je potrebna i važna ali najbolju psihološku pomoć i podršku za dobru pripremu mogu dati stručnjaci koji različitim tehnikama rada unapređuju lični razvoj osobe, jačaju je da istraje u rešavanju  svog problema, a da je problem ne „pojede“.

Rešavajte problem neplodnosti, nemojte dozvoliti da vas “pojede”

Eleonora Vlahović smatra da je ključno da neko ko se nađe pred problemom neplodnosti da nauče da kontroliše svoje misli, i preko njih svoja osećanja. Da ne dozvoli da „zatruje“ sve odnose problemom koji ima. Velika je šteta za parove koji odustaju od lečenja jer ga ne mogu psihički izdržati. Njih zauvek prate neprijatne misli da nisu učinili sve što su mogli.

Doc dr Dragana Protić, klinički farmakolog Instututa za Farmakologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu govorila je o savremenom pristupu terapiji za lečenje neplodnosti, koji mora da u centar stavi pacijenta i individualan pristup njegovom problemu:

[su_quote]Pre nego što dođu u upotrebu, svi lekovi, pa i oni za vantelesnu oplodnju prođu godine opsežnih istraživanja i bezbedni su za korišćenje. Napredak u ovoj oblasti i sve bezbednija terapija za VTO dovela je do toga da se ova metoda koristi sve masovnije u lečenju infertiliteta. Prvi „zakon“  u vezi sa terapijom je – ne naškoditi pacijentu, pa farmakolozi moraju da vode posebno računa kada su u pitanju parovi koji se leče od neplodnosti, jer su to zdravi ljudi, a ne pacijenti, samo imaju određeni medicinski problem. ovaj kompleksni milje zahteva timski rad stručnjaka različitih profila,  naročito je oni koji se podvrgavaju in vitro fertilizaciji ulažu veoma mnogo, a uspeh je neizvestan – naglasila je dr Protić,[/su_quote]

dodajući da odgovorna primena terapije stavlja pacijenta i njegove potrebe na prvo mesto.