U časopisu The Journal of Reproductive Medicine objavljeno je da je kod žena s neplodnošću nepoznatog uzroka povećana incidencija celijakije.
Istraživanje sprovedeno na 191 ženi sa dijagnostifikovanom neplodnošću, otkrilo je celijakiju kod njih 5,9 odsto. Iako su rezultati skromni, ipak sugerišu da bi, barem za neke žene s neplodnošću, prehrambene intervencije u smislu bezglutenske dijete, mogle biti korisne u „pojačavanju“ plodnosti. Ovi rezultati samo su jedni u nizu koji povećavaju dokaze o povezanosti nedijagnostifikovane celijakije i reproduktivnog zdravlja žena.
Šta je celijakija
koji se nalazi u pšenici (pšenični prolamin i glutenin), ječmu (hordein), raži (sekalin) i eventualno zobi (avenin). Istraživanja su pokazala da oboleli nisu osetljivi na ostale žitarice, pirinač i kukuruz, budući da one ne sadrže toksične prolaminske frakcije.
Kada je tolerancija na gluten ograničena, telo stvara antitela – znači, stvara svoje molekule, anti-gliadin antitela, koja napadaju molekule glutena. Na taj način dolazi do oštećenja sluznice tankog creva i uništenja crevnih resica. Posledica je malapsorpcija, odnosno otežana i smanjena apsorpcija hranjivih stvari.
Koja je veza između netolerancije na gluten i hormona?
„Netolerancija na gluten ima mnogo sekundarnih učinaka uključujući zamor nadbubrežne žlijezde,“ rekla je dr Viki Peterson, sertifikovana klinička nutricionistkinja, autorka knjige „Učinak glutena“ (The Gluten Effect) i suosnivačica HealthNOW medicinskog centra. „Nadbubrežne žlezde su odgovorne za održavanje ispravne ravnoteže između DHEA, estrogena, testosterona i progesterona, koji sprečavaju stanja kao što su PMS i neplodnost. Ali ovi su hormoni takođe odgovorni za mnoge druge, osnovnije funkcije kao što je regulacija krvnog pritiska i visine šećera u krvi, kao i za sprečavanje dehidracije.“
„Kada dođe do zamora nadbubrežne žlezde, što se često dešava kod netolerancije na gluten, ona ne može delovati funkcionalano i optimalno. Mora da bira između proizvodnje seksualnih hormona ili održavanja tela,“ naglasila je Peterson.
Infertilitet i celijakija
Funkcije koje se odnose na osnovno preživljavanje su bez izuzetka prioritet u proizvodnji ili regulaciji kod osoba koje pate od pomanjkanja seksualnih hormona.
„Uobičajena je veza između adrenalinskog stresa i netolerancije na gluten, ali se retko dijagnostifikuje,“ rekla je dr Petersen. „Kao rezultat, milioni žena nepotrebno pate od stanja koja zaista utiču na kvalitet života, a koja se lako mogu popraviti.“
Šta je uzrok celijakije?
Celijakiju izaziva reakcija glutena (proteinskog sastojka koji se nalazi u pšenici, raži, ječmu i zobi) i sluznice tankog creva kod osoba sklonih ovom oboljenju. To izaziva oštećenje sluznice, što dovodi do smanjenja površine resica ili prstastih izraslina na sluznici creva. Celijakija se definitivno pojavljuje sa genetskom predispozicijom. Oko 10 odsto ljudi koji su u prvom kolenu srodstva sa obolelim (roditelji, braća, sestre i deca), takođe imaju ovu bolest. Na pojavu celijakije utiču kako genetski uzroci, tako uticaj životne sredine. To jeste nasledno oboljenje, ali ga mogu izazvati i drugi faktori, od kojih mnogi nisu još uvek poznati.
Simptomi celijakije
Kliničke manifestacije celijakije vrlo su različite. Razlozi te raznolikosti su nepoznati, ali mogu zavisiti od starosti i imunološkog statusa pojedinca, količine i vremenske izloženosti organizma glutenu, kao i od stanja stanja gastrointestinalnog trakta.
Osobe s kliničkim manifestacijama, odnosno sa simptomatskom celijakijom, su u manjini u odnosu na ukupni broj obolelih. Nažalost, većinu čine osobe s „tihom“ celijakijom, koje imaju pozitivne serološke testove i oštećenu sluznicu tankog creva, ali bez nutritivne deficijencije.
Celijakija je ozbiljan doživotni gastrointestinalni poremećaj koji može uzrokovati široki spektar kliničkih simptoma – anemija, depresija, anksioznost, neplodnost, kožna oštećenja, kostobolja, artritis, osteoporoza, umor, migrene, učestali bol u stomaku ili druge tegobe, poput dijareje, nadutosti stomaka, gubitka kilograma, pothranjenosti i kožnih promena, a sve zbog toga što organizam trajno ne podnosi gluten, složenu mešavinu skladišnih proteina koji se nalaze u pšenici, raži, ječmu (i zobi).
Osobe koje boluju od celijakije ostaju preosetljive na gluten celog života. Do današnjeg dana nije pronađen lek za ovu bolest. Čak iako simptomi nestanu u određenom periodu života (često se to dešava u periodu adolescencije), opasnost od oštećenja tankog creva ukoliko se uzima hrana sa glutenom ne nestaje. Međutim, ako se gluten isključi iz ishrane, sluzokoža tankog creva se oporavlja i rešava se problem deficijencije minerala i vitamina. Osobe s celijakijom mogu ostati zdrave u svakom drugom pogledu ukoliko se pridržavaju propisane ishrane.
Slika je preuzeta ovde