Endometrioza- šta kad tkivo iz materice, bude van materice

Piše: dr Ivana Đurđević Starović, ginekolog i medicinski urednik sajta Hoću bebu

Endometrioza je stanje koje se definiše kao prisustvo endometrijuma van materične šupljine. Uzrok nastanka endometrioze nije tačno utvrđen, postoji više teorija. Retrogradna menstruacija, to jest, vraćanje menstruacione krvi iz materične šupljine u jajovode, menstruacije u ranom životnom dobu, višak estrogena usled gojaznosti, pa čak i oslabljen imuni sistem, koji nema sposobnost uništavanja ćelija endometrijuma, kada se nađu van materične šupljine.  Endometrioza najčešće napada jajnike, peritoneum male karlice, ali se može raširiti na čitav abdomen zahvativši i creva. Poseban oblik endometrioze je adenomioza. Adenomioza je  stanje kada se endometrijum nađe unutar materičnog mišića, to jest, miometrijuma. Na osnovu toga koliko je proširena, endometrioza se klasifikuje u četiri stadijuma.

S obzirom da smo rekli da je u endometriozi osnovni problem endometrijalno tkivo van endometrijuma, otuda su i simptomi udruženi sa endometrijalnim ciklusom. Kao što endometrijum unutar materice ima proliferativnu, sekretornu i fazu deskvamacije, tako i endometrijum van materice prolazi kroz iste faze. Endometrijum van materične šupljine deskvamira unutar organa na kome se nalazi, dajući iritaciju, zapaljenje i kasnije priraslice. Ukoliko se nadje na jajniku stvara endometriotične ciste, poznate kao čokoladne ciste.

Endometrioza je relativno česta dijagnoza ali neprepoznata. Klinička manifestacija je raznolika: bolne menstruacije, hronični bolovi u maloj karlici, urinarne tegobe, gatrointestinalne tegobe. Sve to  često maskira endometriozu, koja ostaje  neprepoznata. To je dugotrajno stanje, a vreme koje je potrebno kako bi se dijagnostikovalo varira od zemlje do zemlje. Ovo vreme u Evropi, koje je mahom vezano za primarnu zdravstvenu zaštitu, varira od šest do sedam godina.

[su_frame]Endometrioza predstavlja vodeći uzrok izostanka žena sa posla, jedan od najčešćih uzroka steriliteta i uzimanja lekova zbog bolova u maloj karlici.[/su_frame]

Ginekološkim ili ultrazvučnim pregledom može se samo posumnjati na endometriozu. Definitivna dijagnoza se postavlja histološkim pregledom uzetog materijala sa promenjenog tkiva. Uzimanjene materijala i odstranjivanje promene može se vršiti klasičnom operacijom ili laparoskopijom. U postavljanju diferencijalne dijagnoze od pomoći je i određivanje koncentraciije tumor antigena CA 125, koji je najčešće povišen kod endometrioze.

Lečenje endometrioze zavisi od kliničkog  stadijuma endometrioze i od reproduktivnog stadijuma. Ukoliko je bolest uznapredovala, savetuje se operativno lečenje, a potom hormonska terapija. Cilj hormonske terapije je da se prekine stimulacija endometrioznih  žarišta, izazove njihova atrofija i prekine krvarenje. Hormonska terapija može biti u vidu oralnih kontraceptiva ili lekova koji uvode ženu u privremenu menopauzu. Ukoliko žena želi trudnoću nakon operativnog lečenja, savetuje se ostanak u drugom stanju.