Prijatelji, porodica i kolege često postavljaju pitanja vezana za stvaranje porodice, sa najboljim namerama. Ali, za mnoge parove, naročito za one koji su izabrali da ne pričaju otvoreno o činjenici da su u procesu lečenja neplodnosti ili o neuspelim pokušajima vantelesne oplodnje, ova pitanja mogu biti povređujuća i uznemirujuća.
Pitanja kao što su „Kada ćete Vas dvoje imati bebu?“ ili „Kako napreduju pokušaji da dobijete bebu?“ mogu biti teška za odgovaranje.
I, kao što su oni dali sebi za pravo da vam to pitanje postave, tako vi imate puno pravo da birate kako ćete na isto da odgovorite.
Razmislite o tome da onima bliskim sebi unapred kažete da vam je teško da pričate o ovoj temi i da ih tako uzdržite od postavljanja pitanja. Ukoliko ne možete da im predočite ovakav zahtev, onda biste mogli da pripremite neke odgovore unapred. Neki primeri su:
- „Da, nadamo se da ćemo imati bebu u nekom momentu.“
- „Nadamo se bebi, ali nam se to još uvek nije dogodilo, tako da radije ne bismo da pričamo o tome u ovom momentu.“
- „Pokušavamo sa vantelesnom oplodnjom i obavestićemo vas ako bude nekih novosti.“
- „Nažalost, to nam se nije desilo.“
Zapamtite da imate pravo da otvoreno kažete drugima šta osećate
Često oni najbliži duboko brinu o vama i onome kroz šta prolazite, ali im može biti teško da pronađu reči ili dela kojima bi vam olakšali bol.
Takođe, može im biti teško da vide da ste u bolu i mogu govoriti stvari koje izražavaju njihovu želju da vaš bol prestane, što je nekad od pomoći, a nekada nespretno i povređujuće. Iskustvo kroz koje prolaze parovi koji imaju problema sa začećem može biti kao emotivni „rolerkouster“. Možete da osetiti olakšanje kada izrazite svoje potrebe i želje, a, istovremeno, tako možete da pokažete drugima oko sebe o čemu vam je prijatno, a o čemu vam je neprijatno da pričate.
I, dok je nekima lakše da otvoreno pričaju sa drugima, nekim parovima je i dalje teško da bilo šta kažu o onome kroz šta prolaze. Ako se ovo dešava i vama, budite smireni.
Postoji mnogo načina na koje možete da podelite šta se dešava, šta osećate. Nekima je lakše da svoje misli i osećanja izraze zapisivanjem u dnevnik, ili da napišu pismo nekom voljenom o tome kako se osećaju i na koji način im drage osobe mogu pomoći i podržati ih. U ovim situacijama, važno je da na trenutak zastanemo i pitamo sebe: „Sa kim želim da podelim ovo što se dešava i kako želim da mi neko pomogne?“ U redu je da to želite da podelite sa nekim bliskim ljudima i da od njih tražite različite podrške, npr. od najbolje prijateljice da provedete popodne u šetnji i pričate samo o filmovima koje volite, da pitate komšinicu kako je njoj bilo u procesu VTO i tako dalje.
Naš tim je tu da vam pomogne da napravite sopstveni plan ko i kako može da vam pomogne, i da osmislite svoje rečenice kojima odgovarate na pitanja koja su vam trenutno teška i neprijatna.
Vanja Ivanović, master psihologije